a

Заштитник грађана Саша Јанковић још једном, због јавно поновљених тврдњи да није поштовао процедуру и да су његови амандмани на Предлог закона о електронским комуникацијама „непостојећи“, жели да саопшти следеће:

Заштитник грађана поднео је у потпуности у складу са Уставом, Законом о Заштитнику грађана и Пословником Народне скупштине, на време, у скупштинску процедуру, надлежном скупштинском одбору, иницијативу за усвајање амандмана на Предлог закона о електронским комуникацијама који су формулисани и образложени у свему према Пословнику и пракси нашег представничког дома. Поред Заштитника грађана, на исти начин су Одбору за саобраћај и везе предлоге својих амандмана доставили низ народних посланика, као и само Министарство телекомуникација, које је било носилац израде Предлога закона. Одлука о тим амандманима зависи искључиво од оцене Одбора за саобраћај и везе Народне скупштине да ли ће, или неће, сваки од тих амандмана појединачно подржати и предложити их Народној скупштини на коначно усвајање, а не од процедуралних питања.

Уколико највећа, или било која друга посланичка група не жели да подржи иницијативу и амандмане Заштитника грађана, њено је право да то не учини, али нико нема основ  да се при том заклања иза наводно непрописне процедуре или „лоших намера омбудсмана“, јер то просто није тачно, став је заштитника грађана Саше Јанковића.

Ради потпуног информисања јавности, Заштитник грађана прецизира да амандмане практично није било могуће поднети пре почетка расправе о Предлогу закона о телекомуникацијама, јер је тај закон у скупштинску процедуру ушао по хитном поступку, у понедељак, 7. јуна, ујутро, пошто га је крајем претходне седмице утврдила Влада.

Међутим, с обзиром на чињеницу да између завршеног начелног претреса о предлогу (завршен је истог дана када је и почео), и времена отварања претреса закона у појединостима, надлежни скупштински одбори могу да поднесу амандмане на предлог закона, а Заштитник грађана може пред одборима да иницира доношење амандмана, републички омбудсман је искористио једину постојећу процесну могућност и обратио се Одбору за саобраћај и везе иницијативом за доношење амандмана, а амандмане је у иницијативи формулисао и образложио. На исти начин Одбору су предлоге доставили низ народних посланика и Министарство телекомуникација.

Заштитник грађана је до сада два пута користио исту процесну могућност, први пут за Предлог закона о основама уређења служби безбедности, 2007. године, а други пут за Закон о изменама и допунама кривичног законика. Оба пута су надлежни одбори расправљали о иницијативама омбудсмана. Од два поднета амандмана на Закон о основама уређења служби безбедности, Одбор за одбрану и безбедност, а касније и Народна скупштина по предлогу одбора, прихватили су један који се тицао демократске контроле над службама безбедности. Други, којим је тражено доношење закона о отварању досијеа служби безбедности из тоталитарног периода, Одбор је одбио. Надлежни одбор прихватио је у нешто измењеној формулацији и предлог амандмана Заштитника грађана на члан 60. Кривичног законика, који је касније изгласан у Народној скупштини.

Од значаја је и чињеница да Народна скупштина још увек није ускладила свој Пословник са Законом о Заштитнику грађана, иако је рок за то по изричитој одредби Закона истекао пре више од четири године. Такође, Влада је писмено одбила да Заштитника грађана обавештава о дневном реду својих седница, што је омбудсман тражио како би могао да реагује на предлоге закона које Влада утврђује и шаље у Народну скупштину или да користи своје Законом утврђено право да Влади или Народној скупштини о предлозима закона и других аката упути своје мишљење. Влада је захтев омбудсмана одбила са образложењем да по свом сопственом пословнику такву обавезу према Заштитнику грађана нема.