a

Заштитник грађана обавестио је данас надлежно тужилаштво о изјавама И.  С. и Р. Т. из којих проистиче да су током шестомесечног боравка у притвору злостављани и понижавани.

Заштитник грађана обавестио је тужилаштво о изјавама које су И. С. и Р. Т. дали омбудсману током ванредне контроле рада притворске јединице Окружног затвора у Београду 12. 02. 2010. године, и које је Р. Т. касније поновио у медијима.

Они су, заједно са још четворо особа, били су у притвору готово шест месеци јер им се ставља на терет да су извршили кривично дело међународног тероризма зато што су, као чланови анархосидикалне иницијативе, бацили запаљене флаше на грчку амбасаду.

У циљу провере поштовања права притворених лица, Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе обавио је 12. 02. 2010. године са сарадницима ненајављену, ванредну контролну посету Окружном затвору у Београду.

Приликом контроле тим Заштитника грађана је, уз примерену сарадњу управе затвора, обишао спаваонице у којима је било смештено свих шест притворених чланова анархо-синдикалне иницијативе и разговарао са њима.

Током разговора они су изнели детаљне тврдње о томе како су поједини стражари према њима примењивали недопуштену силу, злостављали их и понижавали. Имајући у виду законске одредбе према којима Заштитник грађана, када у поступку који води дође до сазнања која указују на могућност извршења кривичног дела, о тим сазнањима на одговарајући начин обавештава надлежни орган гоњења и покреће одговарајуће поступке, Заштитник грађана је о овим изјавама, које је Р. Т. након изласка на слободу поновио и у више медија, обавестио Прво основно јавно тужилаштво у Београду.

Током извршене контроле закључено је и да недостаци у условима боравка на које су се притвореници жалили не проистичу из никакве посебне дискриминације према шесторо притворених чланова анархо-синдикалне иницијативе.

Наиме, недостаци смештаја, у смислу недопустиве  пренасељености, недостатка непосредног дотока природне светлости и ваздуха, влажних мокрих чворова, неокречености и лоше хигијене спаваоница, затим појаве да поједина лица спавају на поду, те неомогућавање да лица лишена слободе проводе потребно време на свежем ваздуху, недовољан квалитет исхране, као и неадекватна здравствена заштита и недовољни кадровски капацитети, су чињенице које представљају општу карактеристику затворског система и услова живота притвореника у Србији, на које је Заштитник грађана већ указивао.

Тренутно у српским затворима има преко 11000 затвореника и притвореника, а по важећим стандардима има места за око 6000 особа и неопходно је, без даљег одлагања, приступити хитном проширивању затворских капацитета.

Заштитник грађана надлежним државним органима, у бројним извештајима, препорукама, мишљењима и саопштењима континуирано указује на нужност отклањања наведених недостатака, насталих као последица одсуства опредељења да се затворски, односно притворски систем уреди на законит и правилан начин, у складу са међународним стандардима.