a

Смрт младог Бриса Татона суочила је на најтрагичнији начин Србију са чињеницом да је насиље већ одавно део наше свакодневице. Свако ко има одговорности и утицаја у друштву, а налазио је оправдања за насиље било којим поводом, треба данас бар пред самим собом и пред целим друштвом да прихвати део одговорности за погубне последице.

Како не би и даље били један корак иза стварности, подсетимо се да репресивне мере и оштре санкције, које су данас свакако потребне, неће бити и довољне да се тренд насилништва суштински сузбије.

Институције и друштво морају понудити конкретну алтернативу младима са маргине. Милиони утрошени у билборде против дроге и насиља нису и неће променити чињеницу да су у нашим школама замрле спортске секције и да се спортом баве готово искључиво деца родитеља који то могу скупо да плате. Иако је у Европи „спорт за све“ главни концепт већ преко деценије, код нас се од стране државе и даље максимално субвенцира и промовише врхунски, професионални и високо плаћени спорт, уместо да то буду школски и рекреативни спорт. Иницијативу Заштитника грађана да се размотри основаност високих доживотних давања врхунским професионалним спортистима, који новац од државе добијају независно од свог материјалног стања, надлежно министарство је недавно глатко, на најбирократскији начин одбило и сада се и Уставни суд мора бавити тим питањем.

Државни Фонд за младе таленте је готово виртуелна институција. Могућности за младе да се баве уметношћу и науком су минималне, сматрају се екстраваганцијом и медији успехе у тим пољима на жалост преносе као занимљивост. Култура је у Србији умногоме елитистички концепт, ретке су манифестације попут „ноћи музеја“, које младима отварају врата на њима прихватљив начин. Дечије библиотеке се затварају, њихов простор власти продају приватницима за локале.

У Србији је насиље нарастало годинама, требаће исто толико времена да се оно суштински сузбије. Заштитник грађана дубоко верује да би они који стварају и спроводе државну политику морали много више средстава и пажње посветити стварању конкретних могућности за младе да се афирмишу, упознају савремени свет и пронађу се у њему на позитиван начин.