a

Са забринутошћу сам примио информације о графитима мржње против ЛГБТ особа и претњама које они садрже поводом најављеног протестног јавног окупљања у Београду и са пажњом размотрио допис који сте ми због тога упутили. Свестан сам проблема са којим се суочавају ЛГБТ особе у остваривању људских права која им гарантују како наш највиши правни акт – Устав Републике Србије, тако и обавезујући међународни документи, домаћи закони и подзаконски акти. У потпуности делим вашу забринутост због тога.
Тешкоћама са којима се суочавају ЛГБТ особе бавим се као и ви не само овим поводом, већ истрајно и уз помоћ својих сарадника, посебно заменице Заштитника грађана др Зорице Мршевић, при чему користимо све врсте овлашћења које овај орган има према органима власти – контролно-надзорна, законодавно-иницијативна и медијаторска. Истовремено, у већем броју обраћања најширој јавности, покушали смо као институција и појединци допринети подизању нивоа друштвене свести о неприхватљивости дискриминације и насиља према грађанима ређих сексуалних оријентација.

Поводом најављеног протестног окупљања у главном граду већ сам разговарао, у више наврата, са најодговорнијим представницима извршне власти, пре свих у Министарству унутрашњих послова, са којима сам постигао пуну сагласност око начина стварања услова за безбедно одвијање најављеног јавног скупа. Такође је договорена блиска непосредња сарадња одговорних полицијских руководилаца са организаторима скупа, како би се умањили сви безбедносни ризици за учеснике и одржао јавни ред и мир.

Верујем да смо сагласни у томе да, иако изузетно значајна, репресивна функција државе  није довољна да се у потпуности уклони свака опасност, а посебно не да се код свакога сузбију предрасуде и мржња према другачијима од себе, без обзира на то да ли се та различитост огледа у сексуалној орјентацији, националној или расној припадности, физичком или психичком недостатку или другој личној особини.

Уношење нових антидискриминативних и толерантних садржаја у образовање, који не бришу разлике већ мржњу; професионална едукација о различитим облицима дискриминације у државним службама и органима, али и одговорност за дела и речи државних функционера и службеника, као и инсистирање на савесним и одговорним слободним јавним медијима само су неки од послова који нам стоје на заједничком путу на коме се нужно морамо допуњавати. У међувремену, држава би морала најоштрије реаговати на насиље.

Због тога верујем и надам се да ће у будућности сарадња између организација цивилног друштва и Заштитика грађана бити још више ојачана, посебно међусобним оснаживањем иницијатива и принципијелном и истрајном међусобном подршком у покретању питања које нашу институционалну и друштвену стварност померају унапред.