a


Први омбудсман Републике Србије, Саша Јанковић, изабран је на ту функцију у Скупштини Србије 29. јуна 2007. године, а заклетву је положио на данашњи дан 2007. године, када је почео његов петогодишњи мандат. Досадашњи рад и проблеме са којима се суочава институција Заштитника грађана, као и задатке и сарадњу са грађанима и другим институцијама Саша Јанковић сумирао је у интервјуу Танјугу.


За две године више од 7.000 обраћања и
2.300 притужби грађана омбудсману

Заштитник грађана Србије Саша Јанковић изјавио је данас, поводом двогодишњице рада институције омбудсмана, да грађани Србије треба да буду упорни у захтевима за остваривање својих права, и прецизирао да је до сада добио више од 2.300 формалних притужби грађана на неправилан и незаконит рад органа управе.

"Неповерење у институције можемо превазићи једино тако што ће грађани инсистирати на остваривању својих права и у томе имати снажан ослонац у институцијама попут омбудсмана“, рекао је Јанковић у интервјуу Танјугу.
Заштитник грађана је казао да се људска права и слободе у Србији генерално поштују, али да закони гарантују много виши степен права од оних која се заиста и остварују.
"Од тога да ли живите на Дедињу или код Газеле степен остваривања права је потпуно различит, као да не живимо у истој земљи", истакао је Јанковић.
"Државна администрација у Србији је још увек бирократизована и окренута према себи, а не према грађанима; недовољно је организована и грађане исцрпљује процедурама којима често мањка смисла. Од њих се тражи да заврше послове и исправе грешке које су у ствари одговорност администрације", истакао је Јанковић. 

Према његовим речима, највећи број грађана и институција пре две године није знао шта је заштитник грађана, док је данас ситуација другачија и грађани све више знају шта могу да траже и очекују од те институције.

Заштитник грађана је државни орган који контролише законитост и правилност других органа који врше јавна овлашћења. Разликује се од других контролних институција по релативно неформалном поступку, прилагођеном особинама сваког случаја понаособ и ширином својих овлашћења. Равнотежу тако широким овлашћењима инокосног органа прави формално необавезујућа природа његових препорука којима указује како пропуст који је утврдио треба исправити. Јанковић ипак напомиње да је у земљама стабилне развијене демократије неизвршавање препорука омбудсмана готово незамисливо.

Он је казао да је од избора на дужост примио више од 2.300 формалних притужби грађана од којих је до сада решено око 1.200, а да је главни разлог што око половина притужби није решена недостатак предвиђеног броја сарадника због непостојања простора за рад.
Јанковић је навео да је његова институција покренула највећи број поступака контроле рада Министарства унутрашњих послова, с обзиром да грађани највише непосредних контаката остварују са тим министарством, и истакао велико задовољство чињеницом да је од 16 досадашњих препорука том министарству, које су садржале преко 30 конкретних упутстава за унапређење рада, њих 15 у потпуности спроведено, а једна, која се односила на начин издавања личних докумената, делимично.
Омбудсман је додао да је за две године остварено више од 7.000 контаката са грађанима.Према његовим речима, притужбе се често односе и на рад Министарства одбране, Фонда пензијско-инвалидског осигурања, Нациналну службу за запошљавање и органе локалних самоуправа.

Поред МУП-а, заштитник грађана добро сарађује и са другим независним органима - повереником за информације од јавног значаја и заштиту података од личности, Уставним судом, Одбором за спречавање сукоба интереса, али и са Народном скупштином, председником Републике, Врховним судом, Министарством за државну управу и локалну самоуправу, Министарством правде, Министарством одбране. Нарочито блиску сарадњу национални заштитник грађана има са покрајинским и локалним омбудсманима, који су посебне институције.

Јанковић је истакао да Србија мора да посвети већу пажњу остваривању елементарних права рањивих група, а нарочито особа са инвалидитетом које су у веома тешком положају, с обзиром на мале могућности које им друштво пружа за интеграцију.
Према његовим речима, угрожене су и жене у остваривању принципа родне равноправности, особе лишене слободе, и то не само затвореници и притвореници, него и они у установама за ментално здравље, бригу о старима, децу без родитељског старања.
Националне мањине у одређеним деловима Србије, пре свега у Војводини, имају битно заштићенија права и у већој мери остварена права него мањине у другим крајевима, за шта заслугу сносе пре свега покрајинске и локалне власти, а држава мора да поспеши уједначеност права на целој својој територији, истакао је Јанковић.
Он је казао да у групу маргинализованих група спада и ЛГБТ популација у Србији и да је ту често већи проблем непризнавање постојања кршења њихових права него сам облик нарушавања њихових права.

Према његовим речима, откако је почела економска криза све више грађана се и у Србији обраћа омбудсману због проблема у остваривању економских и социјалних права, пре свега оних која проситичу из остваривања радног односа.
"Огроман број грађана нема повезан или уплаћен радни стаж. Подсетићу да је у Србији на снази систем који обесправљује грађане уколико њихов послодавац није уплаћивао стаж, због чега не могу отићи у пуну пензију", рекао је Јанковић.
Омбудсман је истакао да држава мора што пре преузети своју одговорност и обезбедити поштовање закона који налаже послодавцима обавезне уплате у фондове пензијског, здравственог и инвалидског осигурања. Истовремено, ти фондови морају престати да радницима ускраћују пуну старосну или инвалидску пензију, односно покриће трошкова лечења, због тога што је њихов послодавац кршио закон, а држава му то толерисала.
Јанковић је казао да је са недавно изабраном директорком Агенције за борбу против корупције Зораном Марковић већ сарађивао, и да верује да је она добар избор за ту функцију, као и да је са Агенцијом успоставио сарадњу од момента избора Савета Агенције.
Он је подсетио да је Марковићева најавила да ће тежиште рада Агенције бити усмерено на спречавање корупције, истичући да та институција сигурно показати и спремност за конкретне акције, "јер и њено име каже да је ту реч о борби против корупције".

Заштитник грађана је недавно поднео Скупштини амандман на Владин Предлог закона о изменама и допунама закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, са циљем да се успостави заштита за људе који су извори таквих информација.

Он је казао да тај амандман не би смео бити споран, "јер свако ко прича о борби против корупције, о транспарентности и одговорности јавне власти, не може имати ништа против тога да неко ко јавности савесно и одговорно пружи информацију од јавног значаја, дакле не онај ко открије тајну која ће угрозити националну или јавну безбедност, или пословну тајну приватног предузећа, већ онај ко јавности пружи податак који грађани који плаћају порез имају право да знају, не може због тога сносити никакве лоше последице".
Као пример, заштитник грађана је навео да је имао незваничне информације да неки подаци од јавног значаја који су достављени јавности нису били тачни, и то подаци о висинама плата у неким јавним предузећима, али да није могао да тражи од извора тих информација да их дају званично, јер те људе нико не би могао да заштити од губитка посла. Када амандман буде усвојен, онај ко савесно и одговорно да тачну информацију од јавног значаја биће законом заштићен.