a

Непостојање институционалне подршке за жртве насиља и дугогодишња пракса заташкавања и омаловажавања насилништва у школама и свуда око нас, кључни су разлози због којих је случај насиља у учионици Средње техничке школе у Сремској Митровици откривен на Интернету, а не кроз рад институција.


Контрола коју је институција Заштитника грађана спровела показала је да су органи унутрашњих послова имали квалитетан контакт са школом, да су реаговали брзо и адекватно, али да су касно добили информацију о насилничком понашању.
Истовремено, утврђено је да су у дужем периоду у школи,  занемаривани индикатори који су указивали на потребу посебне пажње и превентивног рада са учеником који је насиље починио; да недостају школски програм о поступању за случај насиља, школски тим за превенцију насиља, да је евидентно одсуство координације на локалном нивоу са службама социјалне заштите, а забележено је и да је школа дала новинарима, дакле најширој јавности, на увид писани извештај школског психолога о ђаку. 

Одговорност професорке која није одмах и потпуно обавестила руководиоца школе о случају насиља, свакако ће бити предмет дисциплинског поступка. 
 

Да би, међутим, овај случај послужио унапређењу општег стања, нужно је сагледати га и из перспективе наставничког кадра и школства уопште, чији се друштвени значај деценијама урушава и над њим врши притисак, што није могло остати без погубних последица. Заштитник грађана упознат је са тиме да наставници који указују на проблем насиља и друге проблеме у школству немају довољну институционалну подршку, већ често сами бивају проглашени неспособнима. Да су школа и њени кадрови оснаженији, могли би више помоћи и себи, али и деци која упадају у вртлог насиља и не виде бољи или успешнији модел понашања.
 


Огромна пажња јавности која се манифестовала у овом случају доказује да је проблем насиља давно прешао границе појединачног и изолованог и да најшири круг грађана доживљава насиље као озбиљну претњу свом свакодневном животу и раду. Зато догађај у Сремској Митровици, који се могао десити и у готово свакој школи и институцији у Србији, опомиње да је крајње време за спровођење конкретних мера, а пре свега за заснивање појединачне и институционалне одговорности за превенцију и санкционисање насиља.