a

Заштитник грађана поздравља отварање саветовалишта за репродуктивно здравље жена и деманти министарке Славице Ђукић Дејановић на вест о оснивању Савета за борбу против абортуса, јер би таква државна активност била задирање државе у неотуђива права сваке жене и дубоко погрешна.

Јанковић је оценио да држава треба да подстиче рађање деце бољим мерама породичне и дечје заштите и подршке, а не репресијом.

Србији треба свако дете, она су наша будућност. Али уместо да се држава бори „против“, треба да ствара услове „за“. Лако је рећи шта не треба, али права дужност је стварати услове да се жене и породице слободно и са задовољством одлуче на родитељство, у противном једна корисна идеја ће се претворити у лов на вештице“, оцењује заштитник грађана Саша Јанковић.

Недостају саветовалишта о сексуалном, репродуктивном и менталном здрављу и мере оснаживања жена у посебно осетљивом положају као што су адолесценткиње, Ромкиње, жене са села и жене жртве насиља, подсећа Јанковић.

Заштитник грађана је, у склопу својих уставних овлашћења, предложио измене низа закона који је требало да оснаже подршку породицама са децом, посебно онима који су у тешкој ситуацији. Ни после три године, Народна скупштина их није ставила на дневни ред. Заштитник је 2010. године препоручио доношење Закона о истраживању случајева несталих беба, што је захтев који је пресудом оснажио Европски суд за људска права у Стразбуру. Закон још није донет, а Заштитник грађана сматра да постојећи нацрт који је припремило Министарство правде неће остварити циљ. Такође, Заштитник грађана успротивио се најављеном укидању повраћаја пореза на додату вредност за опрему за бебе, али у надлежном министарству рада и социјалне политике није било спремности ни за разговор на ту тему. Пре две године упућена је и иницијатива Влади за измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом, којима би се отклониле бројне препреке у остваривању права родитеља и деце на овај вид друштвене подршке. Влада није разматрала ову иницијативу Заштитника грађана. Омбудсман је утврдио и да је низ градова и општина наплаћивао вишу цену вртића од законом дозвољене. Неки су одлучили да новац врате, док у неким местима, као што је главни град - Београд, грађани морају да локалну власт туже суду.