a

Особе са аутизмом су посебно рањива група друштва. Не само да грађани не знају довољно о њиховој болести и потребама, него не знају довољно ни у оним структурама где би требало да се зна, а то су стручни радници, рекла је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић. Она је на скупу „Кључни изазови у остварењу права особа са аутизмом“, који је Заштитник грађана организовао у Палати Србија у Београду, рекла да је положај особа са аутизмом у Србији специфично тежак и није довољно препознат, због чега се њихови проблеми не решавају на адекватан начин.

b_280_0_16777215_00_images_2016_20161130-skup-autizam.JPGЗаменица је нагласила да у Србији не постоји системско решење за хуман смештај особа са инвалидитетом и дешава се да особе са аутизмом, када више нема ко да брине о њима, не буду смештене у установе у којима се на адекватан начин брину о њима. Као највећи проблем навела је да у Србији не постоји потпуна евиденција о броју особа са аутизмом, али да се из праксе види да тај број расте.

Србија би до краја 2017. године требало да добије први регистар деце са сметњама у развоју, а боља евиденција треба да омогући ефикаснију подршку тој популацији и њиховим породицама, најавио је на скупу државни секретар у Министарству здравља Мехо Махмутовић. Он је рекао да ће држава у наредном периоду понудити системска решења и навео могућност да нека од здравствених установа буде проглашена за референтну установу за аутизам.

Стручна сарадница Удружења Аутизам - право на живот Весна Миловановић рекла је да није довољно пуко вођење евиденције и регистра са именима, већ је потребно прикупити податке о широком спектру дијагноза. Она се заложила за отварање посебног центра за аутизам у којем би се спроводиле стручне дијагностичке процедуре, едуковало особље, а били би обезбеђени и дневни боравак и смештајни капацитети када је то неопходно.