a

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ

Народни посланик, шеф посланичке групе СНС

Поштовани г. Николићу,

Поводом Вашег захтева да пружим обавештење, односно објашњење:

1) зашто нисам реаговао истоветно према државним функционерима - државном секретару у Министарству економије и регионалног развоја Небојши Ћирићу и државном секретару у Министарству правде Слободану Хомену, а поводом случаја састављања и достављања Врховном суду акта којим се сугеришу мере за заустављање свих судских поступака у којима радници од приватизованих предузећа и предузећа у процесу приватизације траже испуњење својих права из радног односа, и

2) да ли сам спреман да у случају министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића поступим на истоветан начин, при чему сте ми доставили копију акта Министарства економије и регионалног развоја бр. 023-01 552/2008-04 од 16. 01. 2009. године који је потписала помоћница министра Мишела Николић,

обавештавам Вас следеће:

- Заштитник грађана контролисао је, по сопственој иницијативи, а на основу сазнања из средстава јавног информисања, законитост и правилност рада два органа управе – Министарства економије и регионалног развоја и Министарства правде, како би утврдио да ли су конкретним активностима тих органа, односно њихових службених лица угрожена, односно повређена права грађана која гарантује правни поредак Републике Србије, као и да би, по потреби, биле предузете корективне мере из надлежности овог органа.

Имајући у виду Ваше питање онако како је изречено, треба имати у виду да Заштитник грађана ове поступке није водио у првенственом циљу заштите принципа независности судства нити спречавања сукоба интереса, јер су за то надлежни други државни органи који су се тим питањима, како су сами обавестили јавност, и бавили (видети саопштења Врховног суда Србије и Републичког одбора за решавање о сукобу интереса). На основу чињеница и околности установљених у поступку контроле, Заштитник грађана је, у складу са својим уставним и законским овлашћењима, утврдио да су активностима два органа управе – Министарства економије и регионалног развоја и Министарства правде, била угрожена, односно повређена права грађана на правично суђење, на правну заштиту за случај престанка радног односа и права на заштиту од дискриминације, те права која проистичу из Уставних начела обавезности судских одлука, поделе власти и независности судске власти.

Сваком од тих органа, у складу са изричитим законским овлашћењем и законском терминологијом, а водећи рачуна о природи утврђеног недостатка у раду, Заштитник грађана упутио је препоруку чија примена ће, према оцени омбудсмана, најефикасније довести до исправљања уоченог пропуста, односно спречавања таквих пропуста у будућности.

Након што је констатовао повреду права грађана, Заштитник грађана сагледавао је и да ли је наступио неки од два Законом одређена услова чије постојање је, уз повреду права грађана, разлог за изрицање мере јавне препоруке за разрешење (одбијање сарадње са Заштитником грађана и/или постојање материјалне или друге штета већих размера [1]). Овај орган није могао утврдити да је настала материјална или друга штета већих размера – пре свега зато што, захваљујући реакцији надлежних органа и јавности, мере које је сугерисао државни секретар Министарства економије и регионалног развоја, а државни секретар Министарства правде проследио Врховном суду - нису спроведене. У погледу сарадње, државни секретар Хомен сарађивао је у потпуности са Заштитником грађана (доставио сва документа и дао изјаву), док је код државног секретара Ћирића, на жалост, констатована поновљена несарадња, те су се код њега стекли услови и разлози (повреда права грађана и несарадња са Заштитником грађана) за јавну препоруку да буде разрешен. При овоме је Заштитник грађана био обавезан да и сам примени начело равноправног третмана, чије поштовање иначе редовно захтева од органа управе, а које налаже да се прописи примењују подједнако на све у истој ситуацији, али и спречава идентичну примену истог прописа на оне који су у различитој ситуацији. Ради потпунијег објашњења, односно појашњења, а имајући у виду јавну природу ствари, достављам Вам у прилогу акте о покретању, току и окончању поступка за оба органа, односно државна функционера. Ови акти су иначе у целости учињени доступни јавности на званичној интернет презентацији Заштитника грађана.

- С обзиром на Уставом и Законом одређену улогу овог органа усмерену на контролу рада органа управе и унапређење њиховог рада у циљу потпунијег, правилнијег, ефикаснијег и законитијег остваривања права грађана; имајући у виду и чињеницу да је акт чију копију сте ми доставили потписао помоћник министра - државни службеник на положају који је на хијерархијски нижој лествици од државног секретара, и, што је пресудно, с обзиром на то да је Заштитник грађана већ дао јавну препоруку Влади Републике Србије и Министарству економије и регионалног развоја чије спровођење би требало да предупреди нове сличне пропусте тог и других органа управе, а чиме се остварује основни циљ деловања овог органа, обавештавам Вас да у ствари на коју сте ми указали нисам нашао основ за вођење новог поступка, односно предлагање разрешења министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића.

Надајући се да Вам ово обавештење, односно појашњење даје одговоре на сва питања од значаја за обављање ваше функције у погледу поступања Заштитника грађана у овој ствари,

 

С поштовањем,

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА

 

Саша Јанковић

оставити и :

· Кабинету председника Владе Републике Србије, ради информације

· Министарству економије и регионалног развоја, ради информације



[1] Заштитник грађана „овлашћен је да јавно препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана, односно да иницира покретање дисциплинског поступка против запосленог у органу управе који је непосредно одговоран за учињену повреду и то ако из поновљеног понашања функционера или запосленог произилази намера да одбијају сарадњу са Заштитником грађана или ако се утврди да је учињеном повредом грађанину причињена материјална или друга штета већих размера“ (чл. 20. ст. 1. Закона о Заштитнику грађана, подвукао ЗГ).