a

mup vecaПоводом изјава министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића да ни један државни орган није утврдио било какву незаконитост у раду тог Министарства у вези са прикупљањем информација о намерама новинара и новинарских удружења, Стручна служба Заштитника грађана истиче да је надлежни државни орган – Заштитник грађана, у законом прописаном поступку контроле, утврдио незаконитости и неправилности у раду Министарства у том случају, због чега изјава министра др Небојше Стефановића не стоји.

Подсећамо, Заштитник грађана је, користећи службена контролна овлашћења, утврдио да припадник Министарства унутрашњих послова, у радно време, као радни задатак, учестало прикупља од новинара незванична сазнања који нису у опису послова његовог радног места, која су ван послова и задатака организационе јединице у којој ради и ван делокруга и надлежности Министарства унутрашњих послова, па таква сазнања преноси министру, искључиво усмено. Министар др Небојша Стефановић је једно такво сазнање на Јавном медијском сервису Радио-телевизија Србије саопштио на начин као да се ради о службеним подацима Министарства унутрашњих послова, што је изазвало узнемирење у делу јавности и бојазан међу новинарима од незаконитог задирања у тајност њихове комуникације и приватност уопште.
Органи управе, а Министарство унутрашњих послова то јесте, везани су законом, прописао је Устав Републике Србије у члану 136. То значи да своје акте и радње морају да заснивају на закону, што овде није био случај. Радници Министарства унутрашњих послова не смеју службено, на послу, бити задужени да прикупљају податке о чему новинари разговарају и шта намеравају да раде, сем ако постоје сазнања да планирају извршење кривичног дела, а тада то на посебан, законом уређен начин, раде специјално оспособљени и овлашћени припадници Полиције. Неформална сазнања, ако до њих и дође, министар не сме да саопштава грађанима као службена. Сваки запослени у органу управе мора да зна на ком радном месту ради, који су му послови и задаци. Министар не сме захтевати од запослених да му податке саопштавају искључиво усмено. Све наведено су незаконитости којима се крши Уставом гарантовано право грађана на законит рад управе.

Чињеница да није почињено кривично дело неовлашћеног прислушкивања и снимања из члана 143. Кривичног законика не значи да је оно што је урађено законито, јер није свака незаконитост кривично дело. Заштитник грађана је, речима из члана 138. Устава Републике Србије, „независни државни орган“ који „контролише“ рад органа и организација јавне власти. Заштитник грађана, словом Закона, контролише и законитост и правилност рада органа власти, штитећи права грађана управо од оних незаконитости и неправилности које нису кривична дела или прекршаји, јер су за њих надлежни правосудни органи.

Посебно забрињава чињеница да је Министарство унутрашњих послова писано и уз доказе, како Закон и налаже, обавестило Заштитника грађана о спровођењу препорука датих да би се смањиле последице учињених пропуста и могућност да се понове, док министар унутрашњих послова јавно изјављује да никаквих незаконитости није било, а да Законом прописане препоруке Заштитника грађана којима овај орган остварује Уставом утврђену корективну функцију немају никакву посебну снагу.

Стручна служба Заштитника грађана