a

Поводом обележавања 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика, Заштитник грађана и ове године истиче да брига о очувању језика захтева да Република Србија без одлагања креира језичку политику која ће, осим гаранција и заштите употребе великог броја мањинских језика у областима образовања, службене употребе, информисања и културе, као цивилизацијску обавезу сагледати и очување српског језика и ћириличког писма.

Иако обавезна да брине о матерњим језицима свих својих грађана, ни девет година након доношења Устава, Република Србија није обезбедила службену употребу ћириличког писма, с образложењем да информациони системи подржавају само употребу латиничног писма. Истовремено, нису обезбеђени ни сви уџбеници на језицима и писмима националних мањина.

Заштитник грађана подсећа да је и у претходној години упутио препоруке како би се отклонили пропусти и прецизно уредио положај, начин увођења и организовања двојезичне наставе на српском и језику националне мањине, као једног од модела образовања припадника националних мањина. Забрињава чињеница да припадници националних мањина по завршетку школовања често немају функционално знање српског језика и самим тим једнаке шансе у даљем образовању и приликом запошљавања, што доводи и до повећања етничке дистанце, на штету развоја грађанског друштва.

Грађани указују да оперативни системи појединих државних органа онемогућавају остваривање на избор и употребу личног имена у управним актима и службеним евиденцијама, због чега је Заштитник грађана надлежним органима упутио препоруке да у најкраћем могућем року отклоне недостаткe.