a

Републички заштитник грађана (омбудсман) Саша Јанковић упутио је Влади Републике Србије, у складу са својим законским овлашћењем, јавну препоруку да разреши функције Небојшу Ћирића, државног секретара у Министарству за економију и регионални развој, због повреде права грађана и одсуства законом прописане сарадње са институцијом Заштитника грађана.

У поступку који је 27. марта 2009. г. покренуо по сопственој иницијативи, републички омбудсман утврдио је да је Ћирић званичним актом упућеним Министарству правде предложио предузимање мера којима би се зауставили сви судски поступци у којима радници од приватизованих предузећа и предузећа у процесу приватизације траже испуњење својих права из радног односа.

Државни функционер нивоа државног секретара зна или би морао знати да правни поредак забрањује такве мере, јер су оне супротне Уставом гарантованим правима грађана на правично суђење, на правну заштиту за случај престанка радног односа и на заштиту од дискриминације, те правима која проистичу из уставних начела обавезности судских одлука, поделе власти и независности судске власти, утврдио је републички омбудсман.

Државни секретар Ћирић два пута је игнорисао позив Заштитника грађана да достави спорни документ и изјасни се о околностима под којима га је саставио, чиме је прекршио законом успостављену обавезу да Заштитнику грађана достави све документе, информације и податке и у потпуности сарађује ради остварења циља поступка који води Заштитник грађана.

На основу законског овлашћења да јавно препоручи разрешење функционера одговорног за повреду права грађана ако из његовог или њеног поновљеног понашања произилази намера да одбијају сарадњу са Заштитником грађана, републички омбудсман предложио је  23. априла Влади Републике Србије да разреши Ћирића функције државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја.

Заштитник грађана препоручио је Министарству економије и регионалног развоја да се у будућности уздржи од аката и радњи којима се другим органима предлажу мере и поступци противни одредбама Устава и закона које гарантују права грађана и упутио то министарство да се у случају сумње обрати за мишљење Заштитнику грађана.

Заштитник грађана водио је паралелно и поступак оцене правилности и законитости рада Mинистарства правде, односно државног секретара у том министарству Слободана Хомена, који је Ћирићев допис проследио Врховном суду. У том поступку државни секретар Хомен је у потпуности сарађивао са Заштитником грађана, доставио све тражене документе, изјаснио се о околностима случаја и прихватио постојање пропуста, те према одредбама Закона о Заштитнику грађана републички омбудсман није имао основа да предложи његово разрешење. Министарству правде и посебно државном секретару Слободану Хомену зато је упућена препорука да дописе органа државне управе не прослеђује судовима по аутоматизму, већ да их, ако је њихова садржина супротна Уставу и другим основама правног поретка, врати органу из кога потичу и о томе обавести виши орган, Заштитника грађана и, по потреби, јавност.