a

Стразбур

„Србија мора више да уради на решавању заоставштине из прошлости, да унапреди борбу против дискриминације, те да успостави безбедно медијско окружење,” рекао је Нилс Муижниекс, Комесар Савета Европе за људска права, приликом објављивања извештаја о посети тој земљи, коју је обавио у периоду од 16. до 20. марта 2015.

Упорна некажњивост за одређене облике тешких кршења људских права негативно делује на правду и трајни мир у регији. „Србија би требало хитно да се позабави овом ситуацијом, нарочито тиме што ће да ојача Канцеларију специјалног тужиоца за ратне злочине, те да да гарантује делотворну заштиту сведока, и да обезбеди да све жртве тешких кршења људских права имају ефективан приступ правди и потпуним и ефективним репарацијама. Потребни су и додатни напори да се реше до сада нерешени случајеви несталих лица у Србији и у регији.”

Скоро 90.000 присилно расељених лица у Србији – а међу њима је и 23.000 Рома са Косова* – и даље тражи трајна решења „Већина њих живи у условима који су озбиљно испод стандарда, а многи Роми и даље немају приступ адекватном стамбеном смештају и квалитетном образовању. Мада су се подузимале неке врло битне мере у обезбеђивању систематичног уписа у матичне књиге рођених и издавања личних докумената Ромима, неких 3.800 и даље су апатриди или су изложени ризику да постану апатриди, а тиме су и без основних социјалних и економских права. Србија би требало да удвостручи напоре које улаже да реши ова дуготрајна питања. Корак унапред било би и да се приступи међународним уговорима Савета Европе о држављанству и апатридству.”

Поздрављајући унапређење оквира за борбу против дискриминације у Србији, Комесар позива власти да на све злочине из мржње примене строге санкције са одвраћајућим ефектом, чиме се спречава њихово понављање. Исто тако, препоручује да се државним структурама за заштиту људских права обезбеде сви потребни ресурси и подршка, уз пуно поштовање њихове независности.

Лица са инвалидитетом и даље трпе дискриминацију и висок ниво незапослености. И даље постоје озбиљни проблеми у вези са бројним лицима са психосоцијалним потешкоћама, укључујући и децу, која се чувају у великим установама за социјалну заштиту. „Власти би требало да убрзају процес деинституционализације и да пружају услуге у заједници. Требало би и да се измене закони, да би се избегло одузимање пословне способности лицима са инвалидитетом, те да се обезбеди да та лица имају пуну пословну способност, равноправно са другима, у свим аспектима живота.”

И жене и даље дискриминишу у бројним пољима и суочавају се са до сада невиђеним нивоом насиља у породици. „У прва три месеца 2015. године, 26 жена су убили њихови партнери, што је скоро исти број као и 2014. године, а више од пола броја жена убијених током 2013. Србија мора да обезбеди да дела насиља над женама, укључујући и насиље у породици, не пролазе некажњено, те да се извршиоцима наметну казне које делују одвраћајуће. Потребно је и да се прикупљају детаљни подаци о родно заснованом насиљу, да би се оценили укорењени разлози за ову појаву и да би се против ње успешније борило.”

Било је напретка у заштити и промовисању људских права ЛГБТИ популације, што се нарочито одражава на оснажење дијалога и сарадње ове заједнице са властима. Међутим, и даље постоје хомофобија и дискриминација, нарочито на радном месту, и то је нешто чиме би власти требало да се баве.

И на крају, Комесар поздравља јачање законодавног оквира који се бави медијским слободама, али је и даље озбиљно забринут изузетно поларизованим и политизованим окружењем у којем медији у Србији данас делују. Тиме се озбиљно поткопава конкретан напредак у овом пољу. „Политичари морају да се суздрже од запаљивих изјава против новинара и других облика притиска на медије, који доводе до аутоцензуре и који обесхрабрују новинаре у обављању своје значајне улоге обавештавања јавности.”

Комесар препоручује, исто тако, да се убрзају истраге убистава троје новинара у периоду између 1994 и 2001. године, те да се обезбеди да сви одговорни буду изведени пред лице правде.

* Свако спомињање Косова, било његове територије, институција или становништва, ће да се схвати потпуно у сагласности са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација бр. 1244 (1999.) и без прејудицирања статуса Косова.

-----

Извештај Комесара Савета Европе Нилса Муижниекса на енглеском језику можете преузети овде