a

Особе са инвалидитетом, а поготово особе са менталним сметњама, у Србији су рањива група која се суочава са великим тешкоћама, нарочито кад је реч о обезбеђивању услова за живот у заједници. Економска криза додатно отежава спровођење  процеса  деинституционализације, но већина потешкоћа које успоравају и отежавају ефикасно спровођење деинституционализације није  везана за недостатак финансијских средстава, навела је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на стручном састанку посвећеном деинституционализацији.

Стручном скупу на којем су присуствовали представници већег броја  органа државне управе, других организација, установа и невладиних организација које су укључене у процес деинституционализације, заменица заштитника грађана је представила Мапу пута деинституционализације у Републици Србији, коју је у циљу подстицања овог процеса, израдио Заштитник грађана уз помоћ стручних сарадника и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.

Процес деинституционализације подразумева обезбеђење услова за живот у заједници и најмање рестриктивном окружењу особа са инвалидитетом, односно престанак смештања и измештање особа са инвалидитетом  из великих установа у којима су сада смештене.

Владана Јовић је оценила да је кључни проблем у спровођењу процеса деинституционализације непостојање општег разумевања овог процеса  и непостојање  јасног плана његовог спровођења.

Република  Србија је ратификовала Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом,  на основу које је преузела обавезу стварања услова за остваривање права особа са инвалидитетом на живот у заједници, гарантованог Конвенцијом. 

Политика деинституционализације, односно стварања услова за живот у заједници је политика Владе у чију реализацију мора бити  укључен велики број органа  јавне власти на свим нивоима власти (националном, покрајинском и локалном). Да би ова политика довела до жељених резултата неопходно је да Влада успостави и обезбеди ефикасан систем координације.

На састанку су изнети проблеми и питања од значаја за спровођење овог дуготрајног процеса. Указано је на неопходност редовне међусобне размене информација ради ефикаснијег рада, и наглашена је важност подизања свести друштва о значају деинституционализације у чему је неопходна већа укљученост медија.