a

У партнерском насиљу у Србији је током 2013. години убијено више од 40, од почетка ове године око 20 жена, али и даље не постоји јединствена евиденција надлежних о броју пријава насиља над женама нити подаци о ослобађајућим и осуђујућим пресудама за насилнике, изјавила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на округлом столу представљајући Посебан извештај Заштитника грађана о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља. Округли сто је организовао  Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова поводом Међународног дана борбе против насиља.

Како је навела Гордана Стевановић Заштитник грађана је током ове године, у 16 локалних самоуправа, у оквиру превенције насиља над женама, извршио надзор примене протокола за заштиту од породичног и партнерског насиља.
Резултати надзора показали су да жене насиље најчешће пријављују полицији, а да се подаци центара за социјални рад, полиције, домова здравља, болница, прекршајних судова и јавних тужилаштава не воде на одговарајући начин, односно, да се не могу се упоредити.

Тужилаштво је одбацило четвртину кривичних пријава за насиље над женама, више од две трећине пресуда за насиље над женама су условне осуде. Такође, навела је да се од 5352 кривичне пријаве које је полиција поднела за насиље у породици, 4399 односило на насиље над женама. У 71 одсто ове пријаве су окончане усменим упозорењем за насилнике.

Када је реч о подацима Министарства здравља, регистровано је 3023 пријава партнерског насиља, од чега је половина евидентирана у примарној здравственој заштити, односно у домовима здравља

Гордана Стевановић је навела да највећи број случајева насиља над женама није окончан осуђујућом пресудом.

У препорукама које дао Заштитник грађана доминира неопходност мера како би се дошло до јединствене евиденције о броју пријава за насиље над женама, броју ослобађајућих и осуђујућих пресуда, као и евиденција о томе колико је Тужилаштво одбацило кривичних пријава за насиље над женама. Потребно је поштовати обавезу хитности у свим поступцима ради заштите од породичног и партнерског насиља, а посебно је неопходна обука надлежних како би се на насиље реаговало и спречило његово понављање. Центри за социјални рад треба да иницирају и закључе споразуме са локалним самоуправа о поступању у случајевима насиља над женама.

Такође, како је навела, потребна је и боља заштита жена жртава насиља и психолошка подршка, као и већи број сигурних кућа.

 Заменик заштитника грађана за права лица лишена слободе Милош Јанковић упозорио је на дискриминацију која се у затворским и притворским установама спроводи над женама у односу на мушкарце. Како је истакао ови проблеми се односе на проблеме изолације, кршење  родитељских, здравствених, хигијенских и безбедносних права.

Заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић истакла је проблем кршења права жена са инвалидитетом, посебне старије популације и нагласила да насиље које се над њима спроводи не мора бити само физичко, већ у великом броју случајева и психичко.