a

b_280_0_16777215_00_images_stories_medjunarodni_dan_tortura.jpgУ Србији тортура не постоји као системска, организована, подстицана појава, али постоје поједини случајеви злостављања који постају толерисани од стране државних органа, рекао је данас заменик заштитника грађана Милош Јанковић у Медија центру на конференцији поводом Међународног дана УН подршке жртвама тортуре. Он је рекао да питање борбе против тортуре није питање испуњавања међународних обавеза Србије, већ питање достојанства свих нас.

Током спровођења пројекта "Од кршења до стварања закона" у коме су осуђеници први пут били питани за мишљење о томе како да се унапреди њихов положај, више од 1.000 осуђеника се изјаснило да је унапређење здравствене заштите у затворима апсолутни приоритет.

Руководилац националног механизма за превенцију тортуре Јелена Унијат каже да лекари у затворима немају довољно слободе, јер нису део министарства здравља већ министарства правде.

"Заштитник грађана дао је препоруку да се здравствена служба у затворима измести из министарства правде у министарство здравља", рекла је Унијат.

Она је навела да у затворским јединицама не постоји довољно лекара и медицинских сестара, да се не бележе и описују повреде које су настале под мером принуде.

Председник Одбора за људска права из Лесковца Добросав Нешић је рекао да лекари у затворима постоје само на папиру и да помоћ затвореници од њих немају и као пример навео побуну у затвору у Нишу 2006. године.

"Европски суд за људска права је донео пресуду да Србија није процесуирала могућу тортуру над 37 осуђеника за време побуне и за овај пропуст мораће да плати 135.000 евра", рекао је Нешић.

Представници три невладине организације Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права и ApsArt Центар израдили су предлог новог правилника и упутства којим се може значајно унапредити рад здравствени служби у затворима.