a

b_280_0_16777215_00_images_stories_azil_23042014_-1.jpgСрбија још није ускладила политику азила са стандардима ЕУ, а приоритети треба да буду доношење новог Закона о азилу, успостављање канцеларија за азил и спровођење препорука Заштитника грађана за унапређење постојећег стања, оцењено је данас на панелу под називом "Азил у Србији - проблеми и перспективе" у Београду.

Заменик заштитника грађана Милош Јанковић је тумачећи став институције рекао да је приоритет евидентирање ирегуларних миграната који немају законско решен боравак у Србији, а затим по начелу добре управе у најкраћем року решити њихов захтев за азил.

Србија је и даље у доста раној фази усклађивања с политиком азила ЕУ, рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт . Он је изразио очекивање да се у наредном периоду види значајан напредак на овом плану, који би могли да се региструју у годишњем Извештају о напретку Србије за 2014. годину.

Државни секретар МУП-а Владимир Божовић је истакао да, од почетка функционисања Националног система азила, број подносилаца захтева за азил константно расте и да је од 77 колико их је било 2008. године, прошле године повећан на 5.065. Он је оценио да је то што још није отворена канцеларија за азил "неозбиљно и неодговорно" и да су узрок томе "нерад, неодговорност и бахатост" надлежних, а указао је и на велике пропусте граничне полиције.

Панел дискусију су организовали недељник „Време“ и Делегација Европске уније у Србији преко пројекта „Погледи упрти у европско право: Избеглице и азиланти“.