a

Већина азиланата у Србији су мигранти који не желе азил, већ су у транзиту ка некој земљи ЕУ. Такође, Србија ће учинити све да се проблем азиланата реши, али за то је потребна међународна сарадња, речено је данас на конференцију за медије под називом „Изазови Републике Србије у области азила и миграција: приоритети на унутрашњем и међународном плану“, коју је организовао Заштитник грађана у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и канцеларијом Високог Комесара за избеглице Уједињених нација у Београду.

У 2013. години регистровано је 5066 страних држављана који су тражили азил, поднето је 153 захтева, а две особе су добиле азил. 

– Кроз Србију је прошло 11795 људи које смо на неки начин детектовали, обављено је само 19 интервјуа, а додељено пет азила у последњих шест година – истакао је заштитник грађана Саша Јанковић, и навео да све државе избегавају да институционално ураде све што прописи налажу, јер се азиланти, који не добију азил од државе где га траже, враћају у државу где су први пут регистровани. Овај проблем се мора решавати у целом региону, а ми у Србији смо спремни да урадимо све што прописи налажу.

Заштитника грађана упутио је двадесет препорука за побољшање ситуације у области азиланата и миграција са чијом применом ће се одмах почети. 

– Очекујем да ћемо ове године озбиљно побољшати остваривање права азиланата и ирегуларних миграната, унапредити правну сигурност, као и ускладити прописе са међународним стандардима – навео је Јанковић.

Државни секретар Министарства унутрашњих послова Владимир Божовић рекао је да у Србији постоји политичка воља за решавање проблема азиланата, и најавио нови закон о азилантима до краја маја у којем би се разграничили тражиоци азила од ирегуларних миграната који су у транзиту.

Едуардо Арболеда, шеф представништва Високог Комесара за избеглице Уједињених нациje у Србији рекао је да је кључно направити разлику између азиланата и оних који су у транзиту кроз Србију, јер ти људи траже различит третман државе.