a

Поводом овог важног дана, с великим поносом примећујемо да се ситуација у области људских права у Србији непрекидно побољшава, али и напомињемо да још увек не можемо бити задовољни, јер су рањиве групе и даље искључене. Ово је утврђено и током недавне посете Високе комесарке Уједињених нација за људска права Србији, као и у Универзалном периодичном прегледу кроз који је Србија прошла јануара 2013.

У овом позитивном светлу, не смемо заборавити да наш задатак да свим људима омогућимо уживање људских права није још завршен, те не смемо занемарити како дуготрајне проблеме у области људских права, тако и оне који су се недавно јавили.

Све већи проток илегалних миграната и положај азиланата у Србији представља озбиљну бојазан у области људских права. Стотине особа које траже азил у Србији имају неодређен статус и неизвесну будућност. Ови људи живе у тешким условима, а многима није дат ни кров над главом и помоћ у виду најосновнијих намирница. Примећено је да за већину ових људи нису на одговарајући начин утврђене или регистроване њихове појединачне потребе, као и проблеми везани за њихову заштиту и рањивост, што додатно отежава њихов положај.

Дубоко нас забрињава положај азиланата и илегалних миграната у Србији, са више страна. Потребно је хитно решити питање смештаја и других основних потреба. Од кључног је значаја да се закони који су тренутно на снази у Србији примењују без одлагања или изузетака, тако да сваки азилант и нерегуларни мигрант може да буде благовремено препознат и евидентиран. Паралелно с тим, законски оквир мора да се унапреди, а питању приступи регионално, како би се предвидели изазови све већих глобалних и регионалних миграција, а потребне процедуре и и ресурси побољшали. Ово је пре свега озбиљно питање људских права, и националне и међународне власти не смеју да занемаре тај кључни акспект када буду радиле на решењима,“ рекао је заштитник грађана Републике Србије, Саша Јанковић.

Разумемо изазове с којима се Србија суочава у вези са порастом миграционих токова преко Србије и Западног Балкана, али је мала вероватноћа да ће се ситуација поправити. Имајући у виду ситуацију у земљама попут Сирије, Авганистана, не можемо то да очекујемо. Притисак ће у том погледу само бити јачи, као што је ситуација на терену већ показала. Стога је веома важно да се ојача читав систем управљања миграцијама у Србији, који ће обухватити све релевантне аспекте. То значи да се систем мора ојачати и адекватно спроводити, како би омогућио идентификацију, евиденцију, одговарајуће профилисање азиланата и упућивање на различите процедуре, као и процену захтева за азилом засновану на чињеницама, све у складу с међународним стандардима у овој области и у духу регионалне сарадње. Уједињене нације у Србији су спремне да подрже напоре власти у овом правцу. У том смислу, ми поздрављамо координационе напоре Министарства унутрашњих послова, као и покретачку улогу Заштитника грађана који се постарао да се овом питању људских права укаже дужна пажња,“ рекла је Ирена Војачкова Солорано, Стална координаторка Уједињених нација у Србији.

 Недавни протести против могућег смештаја азиланата у Обреновцу представљају још један разлог за забринутост, којим се мора озбиљно позабавити у оквиру читавог система за управљање миграцијама у Србији. Раније ове године, у оквиру националних консултација за „Развојну агенду за период после 2015“, народ Србије је препознао да је потребно озбиљно унапредити културу људских права у Србији. Висока комесарка Уједињених нација за људска права се осврнула на овај важан недостатак у националном систему за заштиту људских права, додајући да је ово једна од области у којима недостатак ресурса не представља препреку за акцију, и да је потребан велики усредсређени напор свих оних који су задужени да промовишу дух толеранције и поштовање људских права.

Заштитник грађана Републике Србије и Уједињене нације у Србији честитају свим грађанима Србије Међународни дан људских права.