a

Србија не чини довољно у области превенције и кажњавања случајева тортуре, као једног од најтежих кривичних дела у европској правној пракси, а јавност има "незрео" однос према тортури и злостављању, оценио је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњем округлом столу "Превенција и кажњивост за тортуру" у Београду. На скупу који су организовали Мисија ОЕБС-а у Србији и Заштитник грађана Републике Србије, Јанковић је подсетио да је ове године у октобру Уставни суд први пут донео одлуку о надокнади материјалне штете због преживљене тортуре у притвору, и нагласио да и поред бројних доказа починиоци нису кажњени.

Јавност је ову одлуку Уставног суда „дочекала на нож“, али мучење и тортура се морају кажњавати без обзира на дело које је неко починио, указао је заштитник грађана.

"Морамо осветлити чињеницу да заштитом од тортуре не штитимо само жртве, већ сваког од нас појединачно. Какво је ово друштво и какви смо ми грађани ако се над било којим чланом нашег друштва, без обзира шта је починио, поступа нечовечно", запитао је Јанковић. Он је навео да је истрага тортуре и забране злостављања мора бити брза и темељна, што до сада, како је истако, није био случај.

" Према међународним стандардима починиоци ових кривичних дела не би требало да буду корисници амнестије", додао је Јанковић.

Према његовим речима, Србија је једина земља региона која за бројне учеснике ратова није предвидела механизме помоћи због психичких тегоба, а многи случајеви насиља и тортуре могли су бити спречени да су утврђени системи идентификације и помоћи тим људима.

Амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији др Петер Буркхард је рекао да је забрана тортуре приоритет те организације која је донела посебно декларацију у складу са Конвенцијом УН о забрани тортуре и другог нечовечног понашања.
"Надлежни органи би требало да воде непристрасну истрагу, а повреда права на физички интегритет и достојанство мора да се докаже у ефикасним поступцима, и ми ћемо помоћи успешније процесуирање", рекао је Буркхард.

Заменица председника Уставног суда проф. др Марија Драшкић је навела да се нечовечно поступање не може никад дозволити, без обзира на "гнусно дело" жртве.

"Не може се дозволити ни када је у питању тероризам, случајеви рата, као ни организовани криминал", рекла је Марија Драшкић и додала да се у наведеном случају при одлучивању о надокнади материјалне штете због преживљене тортуре у притвору, Уставни суд водио праксом Европског суда за људска права.