a

Изменама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на упис чињенице рођења омогућено је лицима која у управном поступку нису уписана у матичну књигу због тога што немају доказе о личном идентитету, да ово право, на ефикасан начин у разумном року остваре пред надлежним судом. Заштитник грађана који је иницирао ове измене Закона, као и измене других закона (Закон о пребивалишту и боравишту, Закон о личној карти) који су основа за остваривање људских и грађанских права „правно невидљивих“ лица и бескућника, у сарадњи са Министарством правде и државне управе и Високим комесаријатом за избеглице УН организовао је разговор са судијама основног суда у Београду на којем је било речи о примени Закона.

У вези са тим скренута је пажња да је Заштитник грађана примио притужбу којом му је указано да прво решење које је донео један основни суд у вези са утврђивањем чињенице рођења надлежни орган за питања држављанства није прихватио. Овакво поступање органа управе покренуло је неколико питања значајних за остваривање људских права, али и у вези са начелом обавезне примене судских одлука.