a

alt

Заменица заштитника грађана, Тамара Лукшић Орландић, учествовала је на обележавању Европских дана свести о дислексији, које је, под слоганом Ја знам шта је дислексија, уприличило Прво српско друштво за дислексију, невладина организација која окупља родитеље, особе са дислексијом и стручњаке који се баве подршком, пре свега деци код којих се ова врста тешкоће у учењу појављује. Она је указала на потребу раног откривања проблема дислексије код деце и системску подршку, пре свега у оквиру система образовања, како би проблем деце са дислексијом био на време препознат и адекватно третиран уз помоћ квалификованих стручњака, логопеда.

Дислексија је сметња у учењу која се огледа у отежаном читању и писању упркос нормалној, а много чешће, врло високој интелигенцији. На енглеском говорном подручју, због велике разлике између говора и писма, дислексију има око 20% школске популације. Код нас, због фонетског правописа (један глас – једно слово), тај проценат је знатно мањи и креће се између 5 и 10%. Упркос томе што је први пут у стручној литератури описана пре 116 година (названа је слепило за слова), у Србији не постоји системско већ скоро увек случајно откривање дислексије. Она код деце није препозната као оно што дислексија јесте – тешкоћа, већ као лењост, размаженост или као педагошка запуштеност. Погрешан приступ има негативне последице по психички развој детета. Деца су на корак до дна, што се може видети и из истраживања која указују да дислексију има између 40 и 60% затвореника у затворима. Али, ако се погледа такође званично истраживање, да је 30% најбогатијих људи на свету дислексично, онда видимо да адекватна подршка може помоћи деци да, уместо на дно, стигну на сам врх. Познати дислексичари (http://www.dyslexia.com/famous.htm) су Бил Гејтс, Стив Џобс, Бенсон, Форд и још много у бизнису врло успешних људи. У области филма то су Том Круз, Кира Најтли, Орландо Блум и други, у области уметности - Пикасо, Дали, политике - Черчил, генерал Патон, Кенеди, Буш. Највећи број их је међу научницима без чијих би достигнућа свет данас био потпуно другачији: Едисон, Бел, Фарадеј и наравно - Ајнштајн. Лепу страну приче о дислексији квари и податак из једне студије у Канади који говори да међу ученицима са дислексијом постоји десет пута већа вероватноћа да ће извршити самоубиство то јест, да од 267 тинејџера који су извршили самоубиство, њих 89% је у опроштајном писму имало грешке које указују на тешкоће у учењу, међу које спада и дислексија.( http://www.dyslexicsuicide.com/ На врху или на дну, зависи од подршке коју им правовремено и адекватно пруже сви око њих - породица, школа и друштвено окружење, у коме медији играју кључну улогу.