a

b_280_0_16777215_00_images_stories_skup_bs1.jpg

У реформи сектора безбедности у земљама Западног Балкана остварен је битан напредак протеклих година, али и даље постоје многи изазови попут политизације и недовољне демократске контроле у пракси, оцењено је данас на скупу о реформи сектора безбедности у региону.

На скупу у Београду је представљена публикација „Алманах о надзору сектора безбедности на Западном Балкану“, у којој су наведени резултати трогодишњег истраживања седам невладиних организација из региона о квалитету контроле институција безбедности.

Републички заштитник грађана Саша Јанковић је на том скупу рекао да се сектор безбедности и даље доживљава као важан део националног бића и да је велики део јавног дискурса оптерећен мистификацијом и банализацијом.

– С једне стране се говори да службе управљају државом, да потајно владају и управљају нашим животима и да их треба расформирати. С друге стране, доживљају се као чувари нације а свака реформа као издаја – рекао је он.

Јанковић је навео да се из публикације „Алманах о надзору над сектором безбедности на Западном Балкану“ види да у региону постоји велика обазривост у реформи служби безбедности, и у организационом и посебно персоналном смислу.

Заштитник грађана је рекао да је у многим земљама смањена активност парламента у надзору сектора безбедности упозоравајући да без адекватне улоге парламента, ригорозног судства и ангажовања извршне власти не може бити ни демократске контроле над сектором
безбедности.

Према његовим речима, цивилно друштво мора имати већу улогу у креирању безбедносних политика, али се надзор сектора безбедности не може свалити на плећа независних тела, невладиних организација и медија.

Јанковић је оценио да је остварен битан, квалитативни помак у протеклих десет година и да постоје механизми за контролу сектора безбедности на Западном Балкану, али да то не значи да је реформа окончана.