a

Република Србија ће након Пописа становништва 2011. године први пут сазнати званичне податке о броју особа са инвалидитетом. За сада се барата са незваничним проценама о око 800.000 људи о чијим потребама и положају држава и друштво још не воде довољно рачуна.

Уједињене нације су 1992. године 3. децембар прогласиле Међународним даном особа с инвалидитетом, са циљем промовисања права особа с инвалидитетом и добробити које друштво може имати од интеграције ове популације у све области политичког, социјалног, економског и културног живота заједнице. Тај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају, а који нису одговарајуће препознати и решени.

Број притужби Заштитнику грађана које се односе на кршење права ових грађана је удвостручен. Тај податак показује да друштво није у довољној мери уклонило препреке да  могу слободно да се крећу, да упркос прописима нису одговарајуће прилагођена радна места њиховим потребама, као и то да лицима којима је за самосталан живот потребна подршка, ту подршку пружамо у институцијама где су одвојене од својих породица.

Република Србија је ратификовала Конвенцију о правима особа с инвалидитетом, која потребе ових грађана види као питање њихових основних људских права, а не као хуманитарно питање или питање друштвене солидарности и милосрђа. Конвенција нас обавезује да направимо заокрет према позитивном гледишту: шта је потребно особи којој се догодила нека несрећа или се од рођења носи с последицама неког оштећења како би живела што сличније онима који нису суочени с таквим стањем?

Инвалидитет се гледа као једна од људских различитости. Нажалост, јавност још увек није у потпуности прихватила став да особе с инвалидитетом нису особе с посебним потребама јер су потребе за образовањем, радом или независним животом заједничке свим људима. Оне само траже или им треба већа друштвена подршка, да се створе једнаке могућности за све.

Заштитник грађана позива све грађане да у свом свакодневном окружењу буду отворенији према особама с инвалидитетом и да не пребацују одговорност само на државне институције, јер особе с инвалидитетом од свих препрека на које наилазе најчешће истичу предрасуде.