a

Нетранспарентност медијског власништва, утицај државних институција на рад медија кроз буџетска давања и проблеми у функционисању Јавног сервиса су основни проблеми домаће медијске сцене које је идентификовао Савет за борбу против корупције Владе Србије у  Извештају о притисцима и контроли медија, који је представљен на округом столу у Медија центру.

Заштитник грађана Саша Јанковић је рекао да слободни медији нису сврха сами себи, него инструмент за развој демократског друштва. Да би медији остварили своју сврху они морају да имају услове за слободан развој, рекао је Јанковић и додао да извештај Савета показује да у Србији у том погледу треба још много урадити. Он је оценио да због начина на који данас медији функционишу прети опасност да људи постану "политички потрошачи" којима се сервира садржај, а не грађани који сами доносе закључке.

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ  је навела да је слобода медија у Србији доведена у питање, због чега је посредно угрожена и борба против корупције, која не може да се одвија без помоћи слободних медија.

Професор Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић је рекла да некадашње директне политичке утицаје на медије више није могуће "елегантно" спроводити па се сада то ради посредно, кроз финансијске притиске

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оценио је да је тренутни степен транспарентности власништва у медијима "карикатура" и да је илузорно говорити о било каквом уређењу медијске сфере док је таква ситуација. Шабић је осудио финансирање појединих медија из буџета и додао да је неприхватљиво да се новац пореских обвезника користи за личну и страначку промоцију.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић је рекла да су медији најбољи савезник у борби против корупције само у слободним друштвима, док су у Србији "саучесници у коруптивном понашању државе", која и даље финансира неке медије.

Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић рекао је да извештај представља "тужну причу српског новинарства" и новинара који су, како је рекао, приморани да пристају на свакакве уцене.

Говорећи о процесу настајања Медијске стратегије, који је трајао више од годину дана, Обрадовић је рекао да је на том примеру веома лако увидети како се власт односи према медијима и шта мисли о њима.