a

„Поводом вести у неколико дневних листова о томе да је препорука омбудсмана да се прекине са незаконитим допунским радом наводно продужила чекање на здравствене услуге у Клиничком центру Ниш, заштитник грађана Саша Јанковић жели да саопшти следеће:

Чињенице које су овлашћени радници стручне службе Заштитника грађана утврдили  непосредном контролом рада Клиничког центра Ниш су следеће: уместо да сваком пацијенту пружи квалитетну и правовремену обавезну здравствену заштиту, због чега постоји и за шта његови запослени примају плату, у том Центру је грађанима Србије, незаконито и неправилно, обавезна здравствена услуга већим делом пружана кроз тзв. „допунски рад“.
То се види и из изјаве представника Центра да откако они не раде допунски, грађани на преглед чекају четири пута дуже! Тај, тзв. „допунски“ рад, а у ствари свој основни радни задатак појединци су, радећи са државном опремом и у државној установи, мимо прописа, допунски и наплаћивали из јавне касе, поред плате коју примају.

Заштитник грађана скреће пажњу да „допунски“ рад није исто што и прековремени, и да се плаћа на посебан начин – и до 60 одсто тржишне цене здравствене услуге уплаћује се здравственом раднику који га је обавио.

Тако је новац пореских обвезника у дужем периоду трошен на допунска примања неколицине стручњака, уместо да од њега, ако су постојећи капацитети недовољни, буду запослени нови лекари и техничари, као и да буду купљени додатни медицински апарати, па се тако створе услови да се редован посао обавља у редовном радном времену. За то време посао се могао и боље организовати, могло се прекинути са праксом да појединци раде на више места без обзира на радно време у институцији у којој добијају пуну плату, а ако је то привремено потребно морало се радити и прековремено, као у свим другим јавним делатностима, али никако не „допунски“.

Посебно је иронично то што неки од лекара који су у КЦ Ниш радили и зарађивали „допунски“, истовремено своје основно радно време, за које добијају пуну плату, радили скраћено, са образложењем да им је радно место опасно по здравље. То њиховом послодавцу, а ни њима, није сметало да за то исто радно место закључе уговоре о допунском раду, чак и по два истовремено. Истовремено неки други јавни службеници, нпр. полицајци, не могу да наплате ни прековремени рад иако им то закон гарантује, што плаћање „допунског“ рада у здравству из јавног фонда чини супротним и елементарној друштвеној правичности.

Наравно да за такав допунски рад Министарство здравља није дало неопходну сагласност, која је по закону услов за организовање допунског рада, јер прописи предвиђају да се сагласност може дати само ако здравствена установа свој редовни посао обавља у року, односно нема листи чекања. Али уместо да здравствена инспекција реагује и спречи незаконит „допунски“ рад, Министарство је гледало на другу страну.

Прописи предвиђају и да државна установа која не може да пружи правовремену здравствену услугу, пацијенту о томе мора да изда потврду са којом се он или она могу лечити на другом месту, па и приватно, и трошкове рефундирати. Ни то није рађено у КЦ Ниш.

Својом препоруком (објављеном на интернет сајту овог органа) Заштитник грађана није тражио да се пацијенти спорије лече, већ управо супротно, да се, за свој новац који плаћају у фонд обавезног здравственог осигурања лече брже, правовремено и квалитетно. Тек када више не буде листи чекања и то верификује Министарство здравља, ако преостане времена и буде заинтересованих, може се организовати и „допунски“ рад, за пружање „допунских“ здравствених услуга, чему допунски рад и служи.

У супротном, судије би могле да „допунски“ решавају нагомилане спорове и за себе узимају допунске таксе, наставници да од родитеља наплаћују држање допунских часова у школи, саобраћајци да „допунски“ наплаћују казне и пола новца остављају себи, а Заштитник грађана да допунски, прекоредно решава нагомилане притужбе грађана на кршење њихових права и то наплаћује... Наравно, то није ни допуштено, ни морално.

Пацијенти, којима је најважније да добију здравствену услугу на време, нису се осећали директно оштећеним јер „допунски рад“ није наплаћиван од њих, већ је за плаћање допунског рада КЦ Ниш потписао уговор са Републичким заводом за здравствено осигурање, иако такав уговор није смео бити закључен за допунски рад који се одвија без сагласности Министарства. Уговор је ипак потписан и јавни здравствени фонд, који пуне сви порески обвезници, је тако пражњен, због чега је Заштитник грађана, измађу осталог, тражио и да се новац врати у Фонд.

КЦ Ниш и све друге здравствене установе у Србији, њихова руководства и запослени, здравствени систем Србије на челу са Министарством здравља, дужни су да грађане Србије лече брзо и квалитетно! То, међутим, није њихова „допунска“ и добровољна делатност, већ основна радна обавеза, коју грађани Србије плаћају кроз високе порезе и издвајања у обавезни здравствени фонд.

Заштитник грађана разуме да поједини стручњаци у здравству сматрају да су њихове плате ниске, али се оне не смеју допуњавати на незаконит и неправилан, па и неетички начин. Заштитник грађана стоји на располагању, и сарађује са синдикатима који окупљају раднике у здравству, ради унапређења њиховог положаја и поштовања њихових права, на законит и правилан начин.